Pogled dr.sci.med.spec.socijalne medicine Eržike Antić na zdravstvene potrebe, životne izazove i mogućnosti očuvanja zdravlja naših ljudi u Austriji
Zdravlje nije samo pitanje medicine. Ono je povezano sa načinom na koji živimo i radimo, sa porodičnim odnosima, društvenim okruženjem i mogućnostima da bolest sprečimo ili je otkrijemo na vreme. Za naše ljude koji su život nastavili u Austriji, očuvanje zdravlja važan je deo lične sigurnosti, porodične dobrobiti i kvalitetnog starenja.
Odlazak u drugu zemlju često počinje željom za boljim životom. Neko odlazi zbog posla, neko zbog porodice, a neko u potrazi za većom sigurnošću i boljim mogućnostima za svoju decu. Za mnoge naše ljude Austrija je tokom decenija postala druga domovina – mesto u kojem su gradili karijere, stvarali porodice i ostvarivali svoje životne ciljeve.
Danas u Austriji žive različite generacije ljudi poreklom iz Srbije i drugih krajeva nekadašnje Jugoslavije. Tu su oni koji su se doselili pre nekoliko decenija, njihova deca i unuci, ali i ljudi koji su tek započeli život u novoj sredini. Njihova iskustva i zdravstvene potrebe nisu isti. Ipak, svima je važno da sačuvaju zdravlje, ostanu aktivni i što duže uživaju u životu sa svojim porodicama.
Iz ugla socijalne medicine, zdravlje se ne može posmatrati odvojeno od životnih okolnosti. Uslovi rada, materijalna sigurnost, porodična podrška, fizička aktivnost, mentalno blagostanje i mogućnost pravovremenog korišćenja zdravstvene zaštite utiču na kvalitet života. Zato o zdravlju naših ljudi u dijaspori treba govoriti šire od bolesti i lečenja.
Život u novoj sredini – nove navike i novi izazovi
Preseljenje u drugu zemlju ne podrazumeva samo promenu mesta stanovanja. Ono često menja svakodnevni ritam, način ishrane, radne navike, slobodno vreme i društvene odnose.
U prvim godinama života u inostranstvu mnogi ljudi najveći deo energije usmeravaju na posao, rešavanje stambenih pitanja i obezbeđivanje egzistencije. Neki rade dugo, prihvataju smenski rad ili obavljaju fizički zahtevne poslove. Kada su obaveze brojne, slobodnog vremena ostaje malo, pa se poseta lekaru i preventivni pregledi ponekad odlažu.
Tako se može razviti obrazac ponašanja u kojem se sopstveno zdravlje stavlja u drugi plan. Umor se prihvata kao nešto uobičajeno, simptomi se zanemaruju, a pregled se odlaže uz nadu da će tegobe spontano proći.
Međutim, neka hronična oboljenja mogu dugo da se razvijaju bez jasno izraženih simptoma. Povišen krvni pritisak, poremećaji nivoa šećera u krvi i povišene masnoće u krvi često se otkrivaju tokom preventivnih pregleda. Njihovo pravovremeno prepoznavanje i odgovarajuće lečenje mogu smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija.
Zato briga o zdravlju treba da bude deo svakodnevnog života, a ne nešto čemu se posvećujemo tek kada se pojave tegobe. Ne treba čekati da nas zdravstveni problem zaustavi da bismo shvatili koliko je važno da zdravlje čuvamo na vreme.
Prevencija – ulaganje u budućnost
Jedna od najvažnijih poruka savremene medicine jeste da se mnogi zdravstveni rizici mogu smanjiti pravovremenim delovanjem. Prevencija podrazumeva zdrave životne navike, prepoznavanje faktora rizika, odgovarajuću vakcinaciju i preglede koji se preporučuju u skladu sa uzrastom i individualnim zdravstvenim stanjem.
Naši ljudi u Austriji mogu se informisati o dostupnim preventivnim uslugama i programima ranog otkrivanja bolesti. Ipak, sama dostupnost zdravstvene službe ne znači da će svi ljudi te mogućnosti koristiti. Važni su informisanost, poverenje u zdravstvene radnike, razumevanje procedura i spremnost da se odvoji vreme za sopstveno zdravlje.
Preventivni pregled nije znak da je čovek bolestan. Njegova svrha je da se zdravstveni rizici prepoznaju pre nego što dovedu do ozbiljnijih posledica. Kontrola krvnog pritiska, procena kardiovaskularnog rizika, praćenje šećera i masnoća u krvi, kao i učešće u preporučenim programima ranog otkrivanja malignih bolesti, važni su elementi odgovornog odnosa prema zdravlju. Koji su pregledi potrebni i koliko često ih treba obavljati, najbolje je dogovoriti sa lekarom.
Prevencija, međutim, nije samo individualna obaveza. Zdravstveni sistem, poslodavci, porodica, mediji i organizacije građana mogu doprineti stvaranju okruženja koje podstiče zdrave izbore. Kada su informacije razumljive, a zdravstvene usluge dostupne i prilagođene potrebama ljudi, veća je mogućnost da će oni na vreme prepoznati rizike i preduzeti odgovarajuće mere.
Rad i stres – nevidljivi teret svakodnevnog života
Rad je mnogim ljudima omogućio ekonomsku sigurnost i ostvarenje životnih ciljeva. Ipak, dugogodišnje radno opterećenje može ostaviti posledice, naročito kada nema dovoljno odmora i vremena za oporavak.
Pojedini naši građani rade poslove koji zahtevaju veliku fizičku izdržljivost, dok se drugi suočavaju sa rokovima, odgovornošću, smenskim radom i stalnim profesionalnim pritiscima. Pored toga, mnogi imaju obaveze prema porodici u Austriji, ali i prema roditeljima i drugim članovima porodice koji su ostali u Srbiji.
Dugotrajno opterećenje može uticati na san, raspoloženje, koncentraciju i porodične odnose. Kada stres traje, ljudi ponekad zanemaruju fizičku aktivnost, preskaču obroke ili se oslanjaju na navike koje kratkoročno donose olakšanje, ali dugoročno mogu ugroziti zdravlje.
Povremeni stres deo je svakodnevnog života, ali dugotrajno opterećenje koje narušava fizičko ili psihičko blagostanje ne treba zanemarivati. Dovoljno sna, vreme za odmor, fizička aktivnost i održavanje bliskih odnosa mogu pomoći u očuvanju ravnoteže. Kada teškoće postanu izražene ili dugotrajne, važno je potražiti stručnu pomoć.
Istovremeno, odgovornost za zdravlje zaposlenih ne može se prebaciti samo na pojedinca. Bezbedni uslovi rada, poštovanje prava na odmor i podrška zaposlenima važni su preduslovi za očuvanje zdravlja.
Hronične bolesti i zdrave životne navike
Kardiovaskularne bolesti, dijabetes, pojedine maligne bolesti i hronična respiratorna oboljenja predstavljaju značajan javnozdravstveni izazov. Na njihov nastanak i tok utiču brojni faktori, među kojima su nasleđe, životna sredina, pušenje, način ishrane, fizička aktivnost i postojeća zdravstvena stanja.
Zbog toga je važno zdravlje posmatrati celovito. Nije dovoljno usmeriti pažnju samo na jednu vrednost iz laboratorijskog nalaza ili na broj kilograma. Potrebno je sagledati ukupni zdravstveni rizik, životne okolnosti i mogućnosti pojedinca da promeni navike.
Zdrava ishrana ne mora da znači odricanje od svih tradicionalnih jela. Naša kuhinja sadrži namirnice koje mogu biti deo uravnotežene ishrane, poput povrća, mahunarki i različitih izvora proteina. Važno je obratiti pažnju na veličinu porcija, unos soli, zaslađenih proizvoda, suhomesnatih namirnica i hrane sa velikom energetskom vrednošću.
Redovna fizička aktivnost takođe ima važnu ulogu. Hodanje, vožnja bicikla, plivanje i druge aktivnosti prilagođene zdravstvenom stanju mogu doprineti očuvanju funkcionalnosti, raspoloženja i kardiovaskularnog zdravlja. Čak i kraće pauze za kretanje tokom radnog dana predstavljaju korak u dobrom pravcu.
Cilj nije da svi postignu isti izgled ili isti nivo fizičke sposobnosti, već da svako, u skladu sa svojim mogućnostima, pronađe način da se više kreće, kvalitetnije hrani i smanji faktore rizika na koje može da utiče. Male promene, kada postanu deo svakodnevice, mogu imati dugoročan značaj.
Mentalno zdravlje – tema o kojoj treba govoriti otvoreno
Život u inostranstvu može doneti nove mogućnosti, ali i osećaj udaljenosti od porodice, prijatelja i poznatog okruženja. Neki ljudi se brzo prilagode novoj sredini, dok je drugima potrebno više vremena. Za mnoge je povezanost sa dve kulture izvor snage i bogatstva, dok kod drugih može izazvati osećaj rastrzanosti, gubitka ili nesigurnosti.
Usamljenost nije uvek vidljiva. Čovek može biti zaposlen, okružen ljudima i imati uređenu svakodnevicu, a ipak osećati da nema dovoljno bliskih odnosa ili da svoje probleme nema sa kim da podeli.
Briga za roditelje koji žive u Srbiji, razdvojenost članova porodice, gubitak bliske osobe ili teškoće u prilagođavanju mogu pojačati osećaj nesigurnosti. Kod nekih ljudi takve teškoće prolaze, dok kod drugih mogu dovesti do dugotrajnije tuge, anksioznosti ili povlačenja iz društvenog života.
O mentalnom zdravlju zato treba govoriti otvoreno i bez stigme. Traženje stručne pomoći nije znak slabosti, već odgovoran korak kada teškoće počnu da ometaju svakodnevni život. Podrška porodice i prijatelja, učešće u društvenim aktivnostima i održavanje kontakata sa zajednicom mogu biti dragoceni, ali kod ozbiljnijih problema ne mogu zameniti stručnu procenu i odgovarajuću pomoć. Zdravlje podrazumeva i mogućnost da se čovek oseća prihvaćeno, sigurno i povezano sa drugim ljudima. Očuvanje tih veza važno je za pojedinca, ali i za zajednicu u kojoj živi.
Žene, muškarci i mladi – različite potrebe, zajednička odgovornost
U mnogim porodicama žene preuzimaju veliki deo obaveza vezanih za brigu o deci, domaćinstvu i starijim članovima porodice. Uz zaposlenje i druge obaveze, često nastoje da odgovore na potrebe svih oko sebe, zbog čega se njihove zdravstvene potrebe ponekad nađu u drugom planu.
S druge strane, deo muškaraca i dalje prihvata stav da treba izdržati bol i ne pokazivati slabost. Zbog takvih očekivanja mogu odlagati odlazak lekaru ili zanemarivati fizičke i psihičke simptome. Ovi obrasci nisu prisutni kod svih, ali ukazuju na značaj zdravstvenog informisanja prilagođenog različitim životnim okolnostima.
Briga o zdravlju ne treba da bude određena polom, porodičnom ulogom ili očekivanjima okoline. Svako ima pravo na pravovremenu zdravstvenu zaštitu i zaslužuje da njegove potrebe budu shvaćene ozbiljno.
Posebnu pažnju zaslužuju deca i mladi koji odrastaju između dve kulture. Mnogi svakodnevno koriste nemački jezik, školuju se u austrijskom sistemu i prijateljstva grade u sredini u kojoj žive, dok porodična tradicija, srpski jezik i veze sa zemljom porekla ostaju važan deo njihovog identiteta. Odrastanje u takvom okruženju može biti bogatstvo, ali donosi i potrebu za razumevanjem i podrškom. Roditelji i deca ponekad različito doživljavaju pripadnost, porodična očekivanja i planove za budućnost. Zato je važno da mladi imaju dovoljno sna, mogućnost za fizičku aktivnost i podršku u suočavanju sa školskim i društvenim pritiscima.
Porodica treba da bude prostor u kojem mladi mogu slobodno da govore o svojim problemima, bez straha od osude. Poštovanje različitih iskustava, očuvanje porodičnih veza i otvoren razgovor mogu doprineti njihovom emocionalnom razvoju i osećaju sigurnosti.
Starenje u Austriji – zaslužena sigurnost i dostojanstvo
Posebnu pažnju zaslužuje generacija naših ljudi koja je u Austriju otišla kao mlada radna snaga, a danas se približava starosti ili već uživa u penzionerskim danima.
Mnogi su decenijama radili, odricali se i ulagali u budućnost svojih porodica. Danas se suočavaju sa drugačijim potrebama: hroničnim bolestima, redovnom terapijom, smanjenom pokretljivošću ili potrebom za većom socijalnom podrškom. Kod pojedinih se javlja i osećaj usamljenosti, naročito kada deca i drugi bliski članovi porodice žive daleko.
Starenje samo po sebi nije bolest. Cilj zdravstvene i socijalne zaštite jeste da se što duže očuvaju samostalnost, funkcionalnost, dostojanstvo i kvalitet života. Kretanje u skladu sa mogućnostima, uravnotežena ishrana, odgovarajuće lečenje i održavanje društvenih kontakata mogu doprineti zdravijem starenju.
Jednako je važno da starije osobe budu uključene u donošenje odluka o sopstvenom životu i da se njihovo iskustvo poštuje. Za porodice čiji članovi žive u različitim zemljama korisno je da na vreme razgovaraju o budućim potrebama i mogućnostima podrške. Planiranje pomoći ne znači gubitak samostalnosti, već priliku da se podrška organizuje u skladu sa željama i potrebama starije osobe.
Zdravstvena pismenost – znati kome se obratiti i kada
Dostupnost zdravstvene zaštite ne zavisi samo od postojanja zdravstvenih ustanova. Važno je da ljudi razumeju kako sistem funkcioniše, kome mogu da se obrate i kako da učestvuju u odlukama koje se tiču njihovog zdravlja.
Za naše građane koji žive u Austriji korisno je da se upoznaju sa pravilima svog zdravstvenog osiguranja, načinom zakazivanja pregleda i mogućnostima korišćenja preventivnih usluga. Konkretna prava i procedure zavise od statusa osiguranja i vrste zdravstvene usluge.
Jezička barijera može predstavljati dodatnu teškoću, naročito kada je potrebno razumeti medicinske termine ili objasniti simptome. Pacijenti treba da pitaju kada nešto ne razumeju, zatraže pojašnjenje i čuvaju svoju medicinsku dokumentaciju.
Pojedini ljudi koriste zdravstvene usluge i u Austriji i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti problem. Važno je, međutim, da zdravstveni radnici imaju što potpunije informacije o prethodnim nalazima, terapiji i alergijama. Ako preporuke nisu iste ili pacijent nije siguran kako da nastavi lečenje, najbolje je da zatraži objašnjenje od lekara. Samostalno menjanje terapije može biti rizično. Zdravstvena pismenost podrazumeva i sposobnost razlikovanja pouzdanih informacija od neproverenih saveta koji se šire društvenim mrežama. Zdravstveni radnici, stručne institucije i mediji imaju važnu ulogu u tome da informacije budu tačne, razumljive i dostupne.
U tom smislu, značajno je i zdravstveno prosvećivanje kroz predavanja, razgovore o hroničnim bolestima i mentalnom zdravlju, informisanje o preventivnim pregledima i aktivnosti namenjene starijim osobama. Udruženja naših građana, kulturni centri, škole i mediji na srpskom jeziku mogu pomoći da se stručna saznanja približe zajednici i povežu sa njenim stvarnim potrebama.
Takve aktivnosti imaju najveću vrednost kada su kontinuirane, zasnovane na pouzdanim informacijama i prilagođene ljudima kojima su namenjene.
Zdravlje bez granica – poruka za budućnost
Naši ljudi u Austriji predstavljaju zajednicu sa bogatim životnim iskustvom, snažnim porodičnim vezama i različitim potrebama. Njihove priče govore o radu, odricanju, prilagođavanju i uspehu, ali i o izazovima koji prate život daleko od mesta porekla.
Zdravlje je vrednost koja povezuje pojedinca, porodicu i društvo. Nije dovoljno govoriti o lečenju tek kada se bolest pojavi. Potrebno je stvarati uslove u kojima će ljudi biti informisani, podstaknuti na prevenciju i osnaženi da aktivno učestvuju u očuvanju svog zdravlja.
Briga o zdravlju počinje malim, svakodnevnim odlukama, ali zavisi i od mogućnosti koje nam pružaju radno okruženje, porodica, zajednica i zdravstveni sistem. Zato odgovornost za zdravlje treba da bude zajednička – uz poštovanje ličnih okolnosti i mogućnosti svakog pojedinca.
Kao lekar specijalista socijalne medicine, verujem da je jedna od najvažnijih poruka našim ljudima u dijaspori da ne odlažu brigu o sebi. Posao, porodica i materijalna sigurnost jesu važni, ali zdravlje je temelj koji nam omogućava da u svemu tome učestvujemo, stvaramo i uživamo.
Naši ljudi su u Austriju poneli svoj jezik, običaje, sećanja i vrednosti, a svojim radom i znanjem doprineli su sredini u kojoj žive. Bez obzira na to gde su izgradili svoj dom, zaslužuju mogućnost da stare dostojanstveno, dobiju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu i ostanu aktivni članovi svojih porodica i zajednica.
Zdravlje ne poznaje granice, ali zahteva pažnju, znanje i odgovornost. Čuvati zdravlje znači čuvati sopstvenu budućnost, porodicu i mogućnost da život, gde god ga gradili, živimo što kvalitetnije, sigurnije i dostojanstvenije.
