Uroš Milovac je prevremeno rođen iz blizanačke trudnoce, carskim rezom. Trudnoća je bila visoko rizična, a na porođaju su bebe ostale bez kiseonika i morale su da budu obe reanimirane. Kada su se rodili, dečaci su mesec dana proveli u bolnici. Njihova majka Tamara nije mogla da ih vidi izbliza, već samo kroz staklo, iz daljine. Taj period ona opisuje kao najteži u svom životu.
Posle mesec dana stigli su kući, sa svega dva kilograma na rođenju. I u samom početku ništa nije ukazivalo na to da nešto nije uredu. Međutim, nakon nekoliko meseci, roditelji su primetili da Uroš zaostaje za svojim bratom Milošem.
„Redovno smo išli na kontrole, ali nam niko ništa nije govorio da nešto nije uredu. Ja sam kao majka imala neki osećaj da nešto nije kako treba“, priča Tamara.
Kada je Uroš imao pet meseci, odveli su ga privatno kod fizijatra. I tada su saznali da dečak ima cerebralnu paralizu. „Tada nam je rekla da on nikada neće hodati, da će biti u kolicima. To je bio za nas ogroman šok. Noćima nismo spavali, nismo mogli da se pomirimo s tim da će naše dete čitav život zavisiti od nas.“ Od tog trenutka počeka je njihova svakodnevna borba da Urošu bude što bolje. Kada je imao godinu dana, porodica je morala da ga prijavi u humanitarnu fondaciju jer su terapije bile skupe i nisu mogli sami da finansiraju sve što mu je bilo potrebno za lečenje.
„Nije lako uopšte gledati svoje dete u fondaciji, ali smo progutali knedlu i krenuli dalje u našu borbu“, iskreno kaže Tamara.
Svakodnevnica im je ispunjena terapijama i odricanjem.
Porodica je počela sa fizikalnim terapijama. Svakodnevno su vežbali kod kuće i odlazili u centar za rehabilitaciju. Prelazili su ako treba i stotine kilometara samo da bi Urošu bilo bolje.
„Nismo imali svoj život, nemamo ni sada, sve se svodi na terapije. Baća sve to trpe, ali sve se isplati, svaki trud“, ističe majka Tamara.
Ova borba ne pripada samo jednom detetu niti samo njegovoj majci. Ona obuhvata celu porodicu, koja svakodnevno usklađuje obaveze, putovanja i terapije, uz želju da Urošu pruži što bolje uslove za napredak. Uroš danas ima tri godine i, prema rečima njegove majke, počeo je da izgovara po koju reč. Posle mnogo truda i neizvesnosti, stigle su i ohrabrujuće vesti. „Ta ista doktorka je sada rekla da Uroš apsolutno ima potencijal da prohoda.“ Za porodicu Milovac, te reči znače mnogo. One predstavljaju novu nadu i podstrek da nastave dalje, uprkos teškoćama sa kojima se oni suočavaju.
Operacija u Americi kao nova nada. U januaru 2027 godine porodicu očekuje SDR operacija u Sjedinjenim Američkim Državama, koja bi, prema informacijama koje je Tamara podelila, trebalo da pomogne Urošu da lakše hoda. Međutim, da bi došlo do operacije, potrebno je prikupiti novac. Cena zahvata iznosi 60.000 američkih dolara, zbog čega je porodica pokrenula prikupljanje sredstava.
„Trenutno skupljamo novac za operaciju koja košta 60 hiljada dolara“, navodi Tamara.
Uroš je, kako ga opisuje njegova mama, vrlo veseo dečak. Njegova najveća žellja je da jednog dana prohoda i bude kao njegova braća. Pored blizanaca Miloša, Uroš ima i starijeg brata Filipa. Njihova porodica nada se danu kada će dečaci moći zajedno da se igraju, trče i uživaju u bezbrižnim trenucima detinjstva.
Jedna porodica, zajednička borba i mnogo velika želja
Iza Uroševe priče stoji porodica koja je prošla kroz težak period, suočila se sa bolnim prognozama i nastavila da traži načine da svom detetu omogući napredak. Tu su roditelji koji svakodnevno ulažu vreme, energiju i sredstva u terapije, ali i braća koja odrastaju uz porodičnu svakodnevnicu prilagođenu potrebama. Svaki njihov dan nosi nova odricanja, ali i male pomake koji im daju snagu da nastave dalje.
Urošev san je jednostavan, ali za njegovu porodicu ima neprocenjivu vrednost: da jednog dana prohoda i bude kao njegova braća. Da bi taj san dobio svoju priliku da postane stvarnost, porodici je potrebna podrška ljudi dobre volje.
Za informacije o načinu pružanja pomoći Urošu Milovcu, zainteresovani mogu da se obrate porodici i provere aktuelne podatke za uplatu preko Humanitarne fondacije „Pokreni život“.
Jer iza svakog humanitarnog apela stoji jedna stvarna porodica, više svakodnevnih borbi ali i nada da će uz pomoć drugih uspeti da napravi još jedan korak ka boljoj budućnosti.
Priredila Mirela Mila Đorđević za portal
